U današnjem ubrzanom ritmu života, u jurnjavi između obaveza, očekivanja i svakodnevnih izazova, često reagujemo „iz mesta“ – impulsivno, automatski, bez mnogo prostora za razumevanje onoga što se u nama zapravo događa. Čuvati zdrav razum u vremenu u kome svaki dan testira našu stabilnost i negovati osećajnost – tu finu, nežnu, ljudsku sposobnost – postaje jedan od najvažnijih zadataka savremenog čoveka i roditelja.
Iako se emocije često pogrešno doživljavaju kao slabost, nauka već decenijama potvrđuje da upravo emocije vode naš razum, utiču na odluke koje donosimo i oblikuju odnose koje gradimo. Razum i emocije nisu razdvojene kategorije – one su jedna ista matrica, satkana od misli, telesnih senzacija, doživljaja i reakcija.
Kada se nešto dogodi, mi taj događaj tumačimo.
Tumačenje stvara doživljaj.
Doživljaj proizvodi emociju.
Emocija nas uvodi u određeno stanje.
Stanje pokreće reakciju ili izostanak reakcije.
Reakcija stvara ishod.
Tek kada nam se ishod ne dopadne, počinjemo da razmišljamo o tome šta se, zapravo, dogodilo.
A moglo je sve biti drugačije — da smo samo znali šta osećamo i zašto.
Upravo zato je emocionalna pismenost temelj zdravog razvoja dece, ali i ličnog razvoja odraslih.
Što više rastemo, učimo i razvijamo unutrašnju zrelost, to bolje razumemo svoje emocionalne procese. Tada i naša sposobnost donošenja zdravih odluka postaje pouzdanija. Svaka naša „razumna“ odluka prolazi kroz emocionalne filtere — čak i onda kada smo uvereni da smo potpuno racionalni.
Aristotel je to savršeno rekao:
Koliko je ova rečenica stara, toliko je i tačna.
Razum i emocije su neraskidivo isprepletani.
Posebno u ljubavnim odnosima, mozak pod uticajem hormona ume da stvori sliku sigurnosti koja ne mora biti realna. Zovemo je fenomen emotivnog iščekivanja.
Kada se zaljubimo, projekcija budućnosti postaje svetlija, sigurnija, logičnija nego stvarnost. Čak i kada postoje signali da nešto nije u redu, mi ih ne vidimo — ili ne želimo da vidimo.
Kada zaljubljenost nestane, ostane realnost koja često nema veze sa onim što smo očekivali.
Osoba je ista — ali nestala je slika koju smo mi stvorili.
Zato je važno poznavati emocionalne mehanizme koji nas vode, posebno one nesvesne.
U radu sa decom, roditeljima i odraslim polaznicima, često koristim točak emocija – jedan od najjednostavnijih i najkorisnijih alata za prepoznavanje unutrašnjih stanja.
Točak prikazuje:
Bazična osećanja su kratkotrajna, automatska i telesno uslovljena.
Složena osećanja dugo traju, vezana su za misli i unutrašnje narative.
Kada naučimo da:
stičemo najveću moguću životnu prednost — emocionalnu zrelost.
A kod dece, ovo znanje menja sve: odnose, komunikaciju, reakcije, samopouzdanje i ponašanje.
Savremene tehnike (među kojima su i tehnike psihodinamskog koučinga i OLI metodologije koje podučavam) nude nam mogućnost da upoznamo svoje potisnute obrasce, naučene reakcije i skrivene emocionalne mehanizme koji često upravljaju našim ponašanjem.
Kada razumemo sebe — lakše razumemo i dete.
A kada dete oseća da ga razumemo — ono raste zdravo.
Višedecenijska istraživanja sa Harvarda pokazuju:
Zato, ne zanemarujte svoje emocije.
Ne potiskujte nežnost misleći da vas čini slabim.
Ne dozvolite da vas prijatnost zavede, niti da vas strah zakoči.
Upoznajte sebe, učite svoju decu da upoznaju sebe — i bićete slobodniji.
Radujte se, volite, budite voljeni, budite mudri.
To je najlepši put kojim srce može da vas vodi.
Upravo zato je priručnik „Moja monstruozna osećanja“ nežan i praktičan vodič, pažljivo osmišljen da vam pomogne da zajedno sa detetom prepoznate, razumete i umirite burne emocije – kroz igru, razgovor i bliskost.
📘 Poručite svoj primerak ovde : https://www.obrazovanjesrca.com/prirucnik/monster-prirucnik/
