Normalan emocionalni razvoj deteta podrazumeva :

*razvijanje emocionalne sposobnosti da voli druge,

*stvara bliske odnose,

*prihvata sve emocije kao deo života,

*ima dobru sliku o sebi i

*slaže se sa drugima u svakodnevnom životu.

Ako emocionalni razvoj teče normalno, deca uče da se nose sa frustracijama, da vole i prihvataju sebe, da izražavaju emocije rečima i ponašanjem i da prepoznaju i prihvataju emocije drugih, ne povređujući sebe i druge i ne povlačeći se u usamljenost.

Zašto je važno da roditelji nauče decu da izražavaju svoja osećanja na zdrav način?

• neizražena osećanja se akumuliraju i mogu na kraju da se izraze eksplozivno (dete reaguje neprihvatljivo)
• nagomilana osećanja (koja su potisnuta ili zabranjena) mogu se izraziti kroz fizičke simptome kao što su glavobolja, bol u stomaku, tikovi, griženje noktiju i vremenom postati ozbiljniji
• nagomilana osećanja (posebno ljutnja) mogu prerasti u destruktivno ponašanje prema drugima ili prema sebi (povređivanje drugih ili samopovređivanje)
• ako deca imaju priliku da dožive i izraze osećanja, onda se na zdrav i pozitivan način suočavaju i sa predstojećim rastućim životnim problemima

Roditelji mogu pomoći detetu da prepozna i izrazi svoje emocije, što je neophodno za zdrav emocionalni razvoj deteta i emocionalnu stabilnost u odraslom dobu. Sa razvojem sposobnosti deteta, dete preuzima sve aktivniju ulogu u regulisanju svojih osećanja. Upotreba svesne kontrole emocija i samoregulacije ponašanja se intenzivno razvija u periodu od treće do šeste godine. Dete postaje svesno svojih osećanja i počinje da shvata da svojim ponašanjem ili promenom situacije u kojoj se nalazi može da se oslobodi neprijatnih osećanja.

Roditeljima se savetuje da:

• priznajte i izrazite svoja osećanja ("Ljut / tužan / srećan / zabrinut"). Neka vas deca vide kada se smejete, plačete, kada ste tužni, srećni, ljuti. Na ovaj način deca uče da je u redu osećati i izražavati svoja osećanja.
• ne poričite da ste tužni ako su vam oči pune suza, jer na taj način šaljete deci dvostruku, zbunjujuću poruku
• pokazati detetu pozitivne načine suočavanja sa teškim emocijama („Mogu to da prihvatim“, „Snaću se“, „Ovaj put nisam uspeo, ali sledeći put ću drugačije.“). Ove tvrdnje stvaraju osećaj moći i kontrole nad situacijom i deca uče da i oni mogu imati tu moć i da ne prihvataju pasivno probleme sa kojima se suočavaju.

* Pokažite svom detetu primerom kako može da se nosi sa osećanjima na konstruktivan način, posebno onim uznemirujućim, kao što je bes možete svom detetu  reći : 

• reci nekome ili igrački "Ljut sam jer..."
•  da išara stare novine koristeći mnogo boja
• da zgužvaj papir u loptu i bacite je na prazan deo zida ili korpu
• da nacrtaj kako se osećaš i baci crtež u kantu ili vatru

* Priznati i prihvatiti osećanja svoje dece kao činjenicu, bez osuđivanja i nuđenja boljih rešenja

Bolje je reći: „Osećam kao da si tužan/a jer si se posvađao/la sa prijateljem. Da li želiš da razgovaramo o tome? Nego reći : „Ali, nemoj biti tužan/na što si se posvađao/la sa prijateljem, pozovi nekog drugog.

* Pažljivo slušajte svoje dete kada želi da vam kaže kako se oseća i ne prekidajte ga. Ne pokušavajte da slušate dete i istovremeno radite nešto drugo, posvetite mu punu pažnju.
* Ipak, pazite da ne ugrozite sopstvena osećanja i potrebe pokušavajući da ne uznemirite dete i ne ugodite mu.
* Važno je da prihvatite osećanja vašeg deteta i ne šaljete mu poruke da je pogrešno kako se oseća.

Preuzmite kontrolu nad svojim životom i porodičnim odnosima. Prijavite se na coaching ili radionicu