Maltretiranje dece u školama

Svakog dana  čujemo kako u školama  deci prete, zadirkuju ih, ismevaju i muče nasilnici iz školskog dvorišta ili iz razreda. Za neku decu, maltretiranje je životna činjenica – način življenja koja im je predočena i  rečeno im je  da prihvate kao deo odrastanja. Oni koji ne prepoznaju i zaustave  maltretiranje  koje  se dešava  zapravo promovišu nasilje, šaljući deci poruku koja bi zaista mogla da bude ispravna.

Maltretiranje često dovodi do većeg i dužeg nasilja. Ne samo da šteti svojim nameravanim žrtvama, već i negativno utiče na klimu u školama i mogućnosti za sve učenike da uče i postignu uspeh u školi.

Šta je maltretiranje?

Maltretiranje među decom se obično definiše kao namerne, ponovljene povredljive radnje, reči ili drugo ponašanje, kao što su prozivanje, pretnje i/ili izbegavanje koje jedno ili više dece počini protiv drugog. Ova negativna dela nisu namerno izazvana od strane žrtava, a da bi se takva dela definisala kao maltretiranje, između nasilnika i žrtve mora postojati neravnoteža u stvarnoj ili uočenoj moći.

Maltretiranje može biti fizičke, verbalne, emocionalne ili seksualne prirode. Na primer:

Fizičko maltretiranje uključuje udaranje, bockanje, davljenje, čupanje za kosu, premlaćivanje, ujedanje i preterano golicanje.

Verbalno maltretiranje uključuje radnje kao što su štetno prozivanje, zadirkivanje i ogovaranje.

Emocionalno maltretiranje uključuje odbacivanje, terorisanje, iznuđivanje, klevetu, ponižavanje, ucenjivanje, ocenjivanje/rangiranje ličnih karakteristika kao što su rasa, invaliditet, etnička pripadnost ili percipirana seksualna orijentacija, manipulisanje prijateljstvima, izolovanje, izopštavanje i pritisak vršnjaka.

Seksualno maltretiranje uključuje mnoge od gore navedenih radnji, kao i egzibicionizam, voajerizam, seksualne ponude, seksualno uznemiravanje i zlostavljanje koje uključuje stvarni fizički kontakt i seksualni napad.

Maltretiranje među školdkom decom je  je prilično postalo  uobičajeno

U istraživanju koje jevršeno sa  učenicima nižih i srednjih škola u Americi,  88 procenata učenika je izjavilo da su primetili maltretiranje, a 76,8 procenata je navelo da su bili žrtva maltretiranja u školi. Od skoro 77 procenata koji su bili žrtvovani, 14 procenata je reklo da su doživeli teške reakcije na zlostavljanje!

Strategije za učenike

Učenici možda ne znaju šta da rade kada vide vršnjaka iz razreda koji maltretiraju ili sami dožive takvu viktimizaciju. Diskusije i aktivnosti u učionici mogu pomoći učenicima da razviju niz odgovarajućih radnji koje mogu preduzeti kada budu svedoci ili doživjeli takvu viktimizaciju. Na primer, u zavisnosti od situacije i sopstvenog nivoa udobnosti, učenici mogu:

• tražiti hitnu pomoć od odrasle osobe;
• prijaviti incidente nasilja/viktimizacije školskom osoblju;
• progovoriti i/ili ponuditi podršku žrtvi kada vide da je/nju maltretiraju – na primer, podižući knjige žrtve
• privatno podržati povređene rečima ljubaznosti ili saučešća;
• izražavaju neodobravanje maltretiranja tako što se ne pridružuju smehu, zadirkivanju ili širenju glasina ili tračeva; i
• pokušajte da ublažite problematične situacije bilo samostalno ili u grupi – na primer, tako što ćete nasilnika skloniti po strani i zamoliti ga/nju da se „ohladi“.

Strategije za roditelje

Najbolja zaštita koju roditelji mogu da ponude svojoj deci koja su uključena u sukob nasilnika/žrtve jeste da neguju samopouzdanje i nezavisnost svog deteta i da budu spremni da preduzmu akciju kada je to potrebno.

• Pazite da detetu koje je žrtvovano ne prenesete da nešto nije u redu sa njim ili da ono zaslužuje takav tretman. Kada je dete izloženo zlostavljanju od strane svojih vršnjaka, nije fer kriviti njegove socijalne veštine. Poštovanje je osnovno pravo: Sva deca imaju pravo na ljubazan tretman sa poštovanjem. Ubedite dete da ono nije krivo i da je ponašanje nasilnika izvor problema.
• Prikladno je pozvati školu ako je vaše dijete uključeno u sukob kao žrtva ili nasilnik. Radite u saradnji sa školskim osobljem na rešavanju problema. Vodite evidenciju o incidentima kako biste bili konkretni u razgovoru sa školskim osobljem o iskustvima vašeg deteta u školi.
• Iako je često važno razgovarati sa nasilnikom ili njegovim/njenim roditeljima, budite pažljivi u svom pristupu. Direktan razgovor sa nasilnikom može signalizirati nasilniku da je vaše dete slabić. Razgovor sa roditeljima nasilnika možda neće ništa postići jer je nedostatak učešća roditelja u životu deteta tipična karakteristika roditelja nasilnika. Roditelji nasilnika takođe možda ne vide ništa loše u maltretiranju, izjednačavajući ga sa „zalaganjem za sebe“.
• Ponudite podršku svom detetu, ali nemojte podsticati zavisnost od vas. Spašavanje vašeg deteta od izazova ili preuzimanje odgovornosti kada stvari ne idu dobro ne uči vaše dete nezavisnosti. Što više izbora dete mora da napravi, to više razvija samostalnost, a nezavisnost može doprineti samopouzdanju.
• Ne ohrabrujte svoje dete da bude agresivno ili da uzvrati udarac. Šanse su da nije u njegovoj ili njenoj prirodi da to čini. Umesto toga, naučite svoje dete da bude samopouzdano. Nasilnik često traži indikaciju da njegove/njene pretnje i zastrašivanje deluju. Suze ili pasivno prihvatanje samo pojačavaju ponašanje nasilnika. Dete koje ne reaguje onako kako nasilnik želi verovatno neće biti izabrano kao žrtva. Na primer, decu se može naučiti da na agresiju reaguju humorom i tvrdnjama, a ne pristankom.
• Budite strpljivi. Sukob između dece više nego verovatno neće biti rešen preko noći. Budite spremni da provodite vreme sa svojim detetom, podstičući dete da razvije nova interesovanja ili ojača postojeće talente i veštine koje će mu pomoći da razvije i unapredi samopoštovanje. Takođe pomozite svom detetu da razvije nova ili ojača postojeća prijateljstva. Prijatelji često služe kao tampon za maltretiranje.
• Ako problem i dalje postoji ili eskalira, možda ćete morati da potražite pomoć advokata ili da kontaktirate lokalne službenike za sprovođenje zakona. Maltretiranje ne treba tolerisati u školi ili zajednici. Učenici ne bi trebalo da tolerišu maltretiranje u školi isto kao što bi odrasli tolerisali takve situacije na poslu.

Želite li pomoći svom detetu da razvije emocionalnu inteligenciju i postane srećnije, samopouzdaniji i otporniji?

Javite mi se za besplatnu konzultaciju i otkrijte kako vam mogu pomoći kroz:

• Individualni dečji coaching
• Radionice za decu o EQ-u
• Predavanja za roditelje o emocionalnoj inteligenciji

Zajedno možemo otključati puni potencijal vašeg deteta!

Preuzmite kontrolu nad svojim životom i porodičnim odnosima. Prijavite se na coaching ili radionicu